Svi na brodu
Postoje rivalstva u sportu, a zatim postoji Novi Zeland protiv Australije u ragbi uniji; kad god dođe do obračuna između Ol Beksa i Volabisa, svet gleda. Dresovi su možda ušiveni u crno i zlatno, ali priča je napisana krvlju, znojem i neumoljivim ponosom. Dana 27. septembra 2025. godine, u 05:05 (UTC), krater Eden Parka u Oklandu ponovo će eksplodirati dok se vraća jedan od najikoničnijih ragbi mečeva. Ovo nije samo još jedan meč Ragbi šampionata; to je otkucaj srca južnoameričkog sporta i sudar kultura, nasleđa i neumoljive ambicije.
Klađenje na obračun: Gde je vrednost
Za kladioničare, ova utakmica nudi više opcija nego bife:
Pobednik meča: Novi Zeland je favorit sa 1.19, Australija sa 5.60, a nerešeno sa 36.00.
Hendikep klađenje: NZ -14.5 po ceni od 1.90, AUS +14.5 po ceni od 1.95 – ovo ima neku vrednost na osnovu forme tima.
Tržište ukupnih poena: 48.5 je granica za tržište, a oba tima su ofanzivno raspoložena, tako da „preko“ izgleda dobro.
Prvi strelac eseja: Krilni igrači poput Telee (7.00) i Koroibetea (8.50) obično iskoriste rane prilike.
Razlika u pobedi: Slatko mesto? Novi Zeland sa 8–14 poena po ceni od 2.90, jer je to slučaj na Eden Parku.
Rivalstvo rođeno u vatri
Rivalstvo između ova dva ragbi giganta datira još od 1903. godine, kada je Novi Zeland dobio svoj prvi test meč protiv Australije rezultatom 22–3. Od tada, to je bilo jednostrano, sa 199 mečeva do sada, od kojih je 140 pobeda za Ol Bekse, 51 za Volabise i 8 nerešenih rezultata. Međutim, tvrditi da je ovo rivalstvo jednostrano znači ga fundamentalno pogrešno shvatiti. Više od jednog veka, ovaj meč je uglavnom bio stvar uspona i padova, dominacije jedne nedelje, a ponora sledeće, i trenutaka koji se nikada ne zaboravljaju.
Bledisloe kup (Bledisloe Cup), koji je prvobitno osvojen 1931. godine, zaista je zlatni konac koji se provlači kroz sve ovo. Posedovanje tog pehara znači imati pravo na hvalisanje preko Tasmanovog mora, nešto što Novi Zeland čini nemilosrdno od 2003. godine. Prošlo je 22 duge godine u kojima su navijači Volabisa svake sezone ustajali, nadajući se da će ovo biti ta godina, samo da bi ponovo videli crni talas kako ih preplavljuje. Ipak, nada uvek tinja, a svaka noć Bledisloea donosi nadu u prepisivanje ragbi scenarija.
Tvrđava koja nikada ne pada
Ako je ragbi religija na Novom Zelandu, onda je Eden Park njegova katedrala. Za Ol Bekse, to nije samo prednost domaćeg terena, to je sveto tlo, gde je poraz proteran od 61. sezone. Bilo je to 1986. godine, poslednji put kada je Novi Zeland izgubio test meč na Eden Parku, što je sada niz od 51 utakmice bez poraza. To je broj toliko zloslutan, toliko zavodljiv, da lebdi nad timovima koji dolaze izdaleka poput olujnog oblaka.
Za Australiju, ovaj stadion je bio groblje ambicija. Iz godine u godinu, hrabri timovi Volabisa stižu u Okland sa planovima, nadom i vatrom u srcu. Iz godine u godinu, odlaze sa modricama, kajanjem i pričama o tome šta je moglo biti. Ipak, ragbi, baš kao i život, svodi se na verovanje da je nemoguće moguće; zato se Volabisi vraćaju, i zato navijači nastavljaju da veruju, jer jednog dana će tvrđava pasti i kakav će to tek dan biti.
Vodič kroz formu: Priča o kontrastima
Kako ulaze u ovaj meč, Ragbi šampionat je već promenio očekivanja.
- Australija, pod vođstvom Joea Schmidta, sastavila je kampanju u kojoj osećamo da se nešto moglo preokrenuti. Njihova neverovatna pobeda nad Južnom Afrikom, kada su se vratili i pobedili sa 38–22 u Johanezburgu, je nešto od Volabi folklora; to je promenilo momentum turnira i dalo novu veru timu koji su mnogi otpisali kao tim u fazi obnove. Njihov rekord sada je 2 pobede iz 4 meča, sa razlikom poena od +10, što ih stavlja u trku za titulu.
- S druge strane, Novi Zeland deluje malo više ljudski. Rekord od 1 pobede i 3 poraza nije standardni teren za Ol Bekse. Njihov poraz od 43–10 od Južne Afrike u Velingtonu nije bio samo poraz; to je bilo poniženje. Trener Scott Robertson je doživeo više skepse, kritika i pritiska nego što je ikada iskusilo nekoliko trenera Ol Beksa. Međutim, ako nas je istorija nečemu naučila, to je da kada svet sumnja u Novi Zeland, oni obično napreduju.
Priče su ukusne: povređeni gigant kod kuće protiv revitalizovanog rivala koji oseća krv.
Ol Beksi: Još uvek merilo?
Grupa Novog Zelanda je i dalje ispunjena svetskim igračima, iako su se pojavile pukotine.
U napadu, Scott Barrett predvodi grupu igrača koja je i dalje sposobna da se nametne u fiksnom delu igre. A tu je Ardie Savea – čiji je rad na razbijanju igre učinio ga jednim od najuticajnijih igrača u svetskom ragbiju. Njegovi tackles, turnoveri i eksplozivni prodori često menjaju tempo meča.
Beauden Barrett nastavlja da predvodi liniju igrača, a njegovo taktičko šutiranje i vizija bi mogli da preuzmu kontrolu nad tempom pod svetlom petrolejke na Eden Parku. Mark Telea, koji je električan na krilu, donosi metre i eseje, a njegova brzina je uvek pretnja.
Međutim, uprkos njihovom sjaju, Ol Beksi su dozvolili prosečno 25 poena po meču tokom Šampionata. Njihov odbrambeni zid škripi i dovoljno je neuredan ako Volabisi uspeju da prikupe hrabrost da preuzmu inicijativu.
Volabisi: Vaskrsenje iz pepela
Godinama je Australijski ragbi morao da nosi teret svoje istorije, ali ovo je pravi znak, pod vođstvom Joea Schmidta, da su na putu oporavka.
Igrači u napadu su povratili svoj ujed. Allan Alaalatoa se istakao i predvodio sa svojom čeličnom odlučnošću, dok je Nick Frost postao dominantna sila u drugoj liniji. Povreda Roba Valetinija je teška, ali Pete Samu donosi mobilnost u trećem redu.
U spoljnim linijama, Volabisi imaju uzbudljivost, ako ne i veštinu, da se takmiče. Marika Koroibete ostaje noćna mora za odbranu zbog brzine i snage koju donosi, što mu omogućava da probije liniju gotovo po želji. Andrew Kellaway donosi klasu u završnici, dok veteran otvarač James O'Connor može doneti stabilnost i kreativnost.
Prema brojkama, Volabisi postižu prosečno 28,5 poena po meču u ovom Šampionatu – više od Ol Beksa – i ta ofanzivna prednost ih čini opasnim. Njihov kriptonit? Završavanje tesno izjednačenih mečeva.
Igrači koji će obeležiti priču
Neki igrači ne samo da igraju – oni menjaju igre.
- Ardie Savea (NZ): Neumoljiv, borben i sposoban da postigne onoliko koliko i spasi. On je srce Ol Beksa.
- Beauden Barrett (NZ): Sa uspešnošću šuta od 88 odsto, njegova noga sama može da utiče na tržište ukupnih poena i razliku u pobedi.
- Marika Koroibete (AUS): Mašina za probijanje linije sa prosekom od 2 probijanja po meču i uvek pretnja za opklade na prvog strelca eseja.
- James O'Connor (AUS): Stabilna ruka u haosu. Njegovo vođstvo bi moglo biti sidro Australije u oluji.
Predviđanja: Narativ se odvija
Sve rečeno, šta kaže narativ? Puno istorije okružuje Eden Park i to govori mnogo! Novi Zeland se suočava sa svim svetskim pritiskom, a u ovakvoj situaciji se obično kandže i zubi izoštre. Međutim, Australija ulazi u ovaj meč sa ispravljenim ramenima, lakoćom u koraku i iščekivanjem da sruši tvrđavu.
- Predviđeni rezultat: Novi Zeland 28 – Australija 18
- Najbolje opklade:
- Preko 48.5 ukupnih poena.
- Ardie Savea kao strelac eseja u bilo kom trenutku.
- Australija +14.5 hendikep kao osiguranje.
- Novi Zeland da pobedi sa 8–14 poena.
Trenutne kvote sa Stake.com
Sve ukazuje na to da bi to moglo biti bolno i nezaboravno rivalstvo: Ol Beksi željni da povrate svoju dominaciju, Volabisi žudeći za istorijom.
Utakmica će živeti i posle poslednjeg zvižduka
Bez obzira na ishod, ova utakmica će imati posledice koje će trajati duže od 80 minuta. Za Ol Bekse, radi se o ponosu, iskupljenju i prilici da ponovo osete svoju auru na Eden Parku. Za Volabise, radi se o verovanju, transformaciji i šansi da stvore energiju kod kuće i inspirišu novu generaciju.
Za navijače, radi se o pričama koje će nositi sa sobom godinama – o intenzitetu hake (haka), o borbi Volabisa i o magiji eseja koji se osećaju kao sudbina. Za kladioničare i ljubitelje mode, ovo je prilika da iskuse igru na intimnijem nivou, gde uloge podižu svaki tackled i šut.
